Ljekovito bilje i ljekovite trave

Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti. , Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.      Ljekoviti deo biljke : za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva Ljekovito delovanje : mladi izdanci bora koriste se u lecenju zast...

Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucu...

Opis biljke: limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti i kožasti. Cvetovi su obicno pojedinacni, a boja irn je bela, s vanjske strane ružicasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna mesnata je i socna boba. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški s mnogo sjemenki. Plod je socan i kisela ukusa.. Stanište: limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature. Ljekoviti deo biljke: za lijek se upotrebljava plod . Ljekovito delovanje: limun izvanredno deluje na srce i bubrege, zatim, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida i sl..

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. , Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma. Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi ...

Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korjenom. Korjenje tjera 1 do 3 metra dugacke grane što djelimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).. , Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu . Ljekoviti dio biljke : za lijek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proljece, cvjetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele . Ljekovito djelovanje : listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proljeva. Vrlo dobri uspesi postižu se i ko...

Opis biljke: Krušina je drvolik šib, visok 3-6 m. Kod nas je dosta ima po vlažnim šumama, po lugovima, pored reka i potoka. Mestimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih naših reka u nizijskim šumama, najviše po recnim ostrvima. Cvetovi su sitni, neugledni i belo-zelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u precniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora je glatka i sjajna, crnkasta ili sivo-mrka i karakteristicno ukrašena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, belicastim lenticelama". . . . , Stanište: . Krušina se vrlo lako gaji, najbrže i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicama, mladim grancicama, slicno zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da bude vlažna. Naša recna ostrva su najbolja mesta za razmnožavanje i gajenje krušine . .. . Lekoviti deo biljke: Kora se skida s mladih stabala i debljih grana krajem zime i pocetkom proleca pre nego što krušina olista i odmah se suši. Iseku se u vrpce dugacke oko 30 cm i Ijušte. Ljekovito del...