Ljekovito bilje i ljekovite trave

Opis biljke: je jednogodisnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugackim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlace pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su važna paša za pcele. Cvatnja pocne u junui traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu.    Bundeve cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrzi u

Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti. , Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.      Ljekoviti deo biljke : za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva Ljekovito delovanje : mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara

Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucu

Opis biljke: limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti i kožasti. Cvetovi su obicno pojedinacni, a boja irn je bela, s vanjske strane ružicasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna mesnata je i socna boba. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški s mnogo sjemenki. Plod je socan i kisela ukusa.. Stanište: limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature. Ljekoviti deo biljke: za lijek se upotrebljava plod . Ljekovito delovanje: limun izvanredno deluje na srce i bubrege, zatim, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida i sl..

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. , Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma. Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi

Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korjenom. Korjenje tjera 1 do 3 metra dugacke grane što djelimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).. , Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu . Ljekoviti dio biljke : za lijek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proljece, cvjetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele . Ljekovito djelovanje : listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proljeva. Vrlo dobri uspesi postižu se i ko

Opis biljke: Krušina je drvolik šib, visok 3-6 m. Kod nas je dosta ima po vlažnim šumama, po lugovima, pored reka i potoka. Mestimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih naših reka u nizijskim šumama, najviše po recnim ostrvima. Cvetovi su sitni, neugledni i belo-zelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u precniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora je glatka i sjajna, crnkasta ili sivo-mrka i karakteristicno ukrašena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, belicastim lenticelama". . . . , Stanište: . Krušina se vrlo lako gaji, najbrže i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicama, mladim grancicama, slicno zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da bude vlažna. Naša recna ostrva su najbolja mesta za razmnožavanje i gajenje krušine . .. . Lekoviti deo biljke: Kora se skida s mladih stabala i debljih grana krajem zime i pocetkom proleca pre nego što krušina olista i odmah se suši. Iseku se u vrpce dugacke oko 30 cm i Ijušte. Ljekovito del

Opis biljke: aniš je jednogodišnja biljka koja izraste od 1/2 do 1 metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim - dvostruko perastim, a gomjim - uskim lancetastim belim cveticima. Najdonji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugacak 3 do 6 mm. Boja ploda je svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lijek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu. , Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju. Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu. Lekovito delovanje: seme aniša djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce. Cisti od sluzi pluca, želudac, mehur i bubrege, jaca probavne org

Opis biljke: alpska ruža ili pjenišnik planinska je biljka što raste iskljucivo na visokim planinskim podrucjima. To je zimzelena i trajna biljka što raste u grmovima. Listovi su kožasti i jajastog oblika.S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u pocetku žutozeleni, a posle smedji, nalik rdji, i Ijuskavi. Alpska ruza Cvjetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove. , Stanište: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara Ljekoviti deo biljke: listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke Ljekovito delovanje: alpska ruža ili pjenišnik lekovita je biljka kojom se pospešuje izlucivanje znoja i mokrace . Koristi se, zatim, u ljecenju reumatizma zglobova, bolova u mišicima, uloga (gihta) i neuralgicnih bolova. Drugi nazivi: slec, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododendron Latinski naziv: Rhododendron ferrugineum

Prema jednom od strucnjaka za osteoporozu sa Creighton univerziteta u Omahi, tu se javlja gubitak i do 5 miligrama kalcija za svakih 6 kašika obicne kave koju pijete. Samo 300 do 400 mg kofeina dnevno uduplava šanse za lom kuka. Niska gustoca kostiju povecava izglede za razvijanje osteoporoze. Metabolicka kiselina pridonosi demineralizaciju kostiju. Visoka kiselost kave bez kofeina povecava rizik za razvoj osteoporoze. Ona mijenja funkcije koštanih celija, povecava osteoklasticnu resorpciju kosti a smanjuje osteoblasticnu formaciju kosti. Izbjegavanje svih vrsta kave te hrane bogate kalcijem smanjuje rizik od razvijanja osteoporoze. Kava bez kofeina dovodi do povecane ucestalosti reumatoidnog artisisa Unošenje kave bez kofeina je samostalno povezano reumatoidnim artitisom. Prema istraživacima sa Americkog Koledža reumatologije starije žene koje piju 4 ili više šalica kave bez kofeina dnevno imaju dva puta vece šanse da dobiju reumatoidni artitis od onih koje piju obicnu kavu. Štaviše,

Kofein je najcešce konzumirana droga u svijetu. Ovisnici o kavi koji su se prebacili na kavu bez kofeina radi zdravstvenih razloga ne mogu biti slobodni od kofeina kao što misle da mogu. Istraživanje koje je provedeno od strane istražitelja sa Sveucilišta u Floridi pokazalo je da tzv. kava bez kofeina ustvari i nije u potpunosti bez kofeina. takoder, važno je pomenuti da postoji niz znacajnih kemijskih spojeva prisutnih u kavi, pored kofeina, a koji takoder imaju jak uticaj na tijelo. Neki od njih su i hlorogenska kiselina, caffeol i diterpenes. Mnogi zdravstveni poremecaji se javljaju i upotrebom kave bez kofeina zbog ovih tvari jer nedostatak kofeina izaziva povecanje kiseline. Kava bez kofeina povecava kiselost Kava je puna kiselina i ona može uzrokovati hiper-izlucivanje želucanih kiselina. Kava stvara više otjecanja nego kofein koji je dodan u vodu, što pokazuje da druge tvari u kavi doprinose negativnim efektima. Kava bez kofeina izaziva porast kiselina u vecoj mjeri od bilo koje

Trenutno je ono vrijeme godine u kojem doktori širom svijeta savjetuju starije, ranjive i djecu da odu do svojih ordinacija i prime injekciju protiv gripe. Za ovu populaciju je veoma bitno da se ovo obavi zbog toga što te tri grupe imaju dosta zajednickog. Uredu, zima je ovdje i takvo je vrijeme kada mladi i stariji idu u ordinacije da prime injekcije protiv gripe. Vjerovatno se pitamo zašto su ove grupe populacije podložnije gripi od ostalih? Odgovor dolazi na osnovu posmatranja njihovog imunološkog sustava. Njihov imunološki sistem je u opadanju ili tek treba da se razvije u potpunosti kako bi bio dovoljno snažan u borbi protiv virusa prehlade i gripe, ali i bilo kojih drugih infekcija. Bebe su dobre u kihanju prema vašem licu ili u lizanju prstiju preko kojih prenose viruse po svuda. Ljudi cesto miješaju ova dva pojma prehlade i gripe. Prehlada vam nikada ne zadaje glavobolje ili groznicu, od nje dobijete zacepljenje nosa, kihanje i grlobolju. Ponekad se mogu javiti i mali prsni pro

Imunološki sistem koji je skup stanica i njihovih aktivnosti protiv antigena ili infektivni agenti koji se sastoje od odbrambenog sistema tijela protiv bolesti. Imunoloski sistem obavlja veliki posao u ocuvanju zdravlja ljudi te sprjecavanju infekcija. Prehlada i gripa su najcešce pojavljivane bolesti u citavom svijetu sa više od 1 milijarde prehlada godišnje samo u Sjedinjenim Državama. Sama prehlada je samoogranicena bolest koja je uzrokovana bilo kojim od njih 200 virusa od kojih ova bolest može nastati. Ako imate slab imunološki sustav na velikom ste riziku da cete dobiti prehladu ili gripu. Evo nekih trava koje mogu pomoci u sprecavanju prehlade i gripe : Echinecea Echinecea podiže i pojacava imunološki sistem te tako pomaže u borbi protiv virusa prehlade, gripe, alergija i manjih infekcija gornjih dušnih organa te ima ucinkovito djelovanje prilikom lijecenja prehlade, gripe i sinusnih problema Greentea (zeleni caj) Zeleni caj sadrži antioksidante koji mogu pomoci u poboljšanju i

Erektilna disfunkcija je danas vrlo uobicajen problem svih ljudi svih starosnih dobi. Za mlade ljude, najcešci uzrok nervoze je prvenstveno povezan sa sexualnim odnosima te strahom od trudnoce ukoliko se prilikom sexa ne koristi prezervativ. Vecina muškaraca u ovoj starosnoj skupini se žali da ne želi koristiti prezervativ zato što on utice na njihovu "snagu" i "izdržljivost". U srednjoj starostnoj skupini uzroci su uglavnom posao, stres, krivica (ED je cesto uzrokovana i u toku pokušaja udovca da stupi u novu sexualnu vezu) a neke prati i diabetes mellitus. U nekim postsrednjim godinama ED se povecava zajedno sa godinama. Ni manje ni više, 70% svih 70-godišnjaka je sexualno sposobno. Važnost se u ovim godinama manje pridaje sexu. Nažalost, cak iako je interes covjeka u ovoj dobi za jacinu sexualnih veza ED se povecava u godinama od 40 pa do 70. Danas je jasno da vrlo veliki udio slucajeva u kojima uzrok ovog problema leži u pogoršanju krvnih žila je povezan sa pogo