Divlji Bor

Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti. ,

Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Ljekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva

Ljekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i cešeri..

2 komentara:

Agroekonomija kaže...

Veoma korisne informacije o bundevi. Stvarno je izuzetno lekovita, a malo je zastupljena u našoj ishrani.

suljevi operacija kaže...

Mnogo je korisnih informacija na blogu